Sociologija je dobila ime zahvaljujući franciskom misliocu
Ogistu Kontu[1]
(1790-1857).
Kako je on došao do tog imena, to je posebna i specifična
priča, ali termin sociologija sastavljen
je od dva pojma. Prvi je latiskog porekla socius – drug, pratilac, učesnik,
tj. societas – udruženje, zajednica, društvo; drugi pojam je
grčkog porekla logos – reč, govor,
um, misao, tj. logia – nauka. Prema tome, sociologija u bukvalnom prevodu
znači „nauka o društvu“[2].
Na engleskom jeziku je sociology, na nemačkom Soziologie,
a na fransuskom sociologie.
Uporedom sa stvaranjeg ovog imena, nastaju i prvi pokušaj da
se sociologija definiše i da se obrazloži njeno praktično opravdanje. Ako se
uzme u obzir društveni kontekst* vremena u kome je živeo Ogist Kont, ne samo u francuskoj, (čiji je bio građanin), već i u drugim zemljama
tadašnje Evrope, može se odmah zapaziti zagovaranje da ona postane nauka kojom
će se napraviti pozitivan pomak na planu rešavanja društvenih problema.
Ogist Kont je imao buran život, a i živeo je nakon burnih
istorijskih i društvenih događaja u Francuskoj. Školovao se, ali i prekidao školovanje, a
izdržavao se dajući privatne časove iz matematike, pisao i držao predavanja. Sve vreme bio
je vodjen žarom za promenama i inspirisan otkrivanjem osnovnih zakona
pozitivnog* saznanja[3].
Iako nije stekao formalno obrazovanje, on je važio za učenu
osobu tog vremena. Ugled je stekao kao matematičar i filozof, ali odlikovalo ga
je i encikplopedijsko* znanje.
Njegov misaoni put do imena sociologiji, opisao je u delu Kurs
pozitivne filozofije (u šest knjiga, izdanja od 1832-42. god.) Ali, pre
nego što će o tome ostaviti pisani trag, Kont je držao istoimeni kurs (privatno
predavanje u svojoj kući) od 1826. god. Iako je bilo prekida ovog kursa zbog
njegovog narušenog zdravlja, on ih nastavlja 1926. god. Predavanja su
bila posećena od strane nekolicine eminentnih* ljudi tog vremena u Parizu,
mahom su to bili naučnici i pisci. Njihovu pažnju nije uspeo zadugo da zadrži,
ali je kasnije, počeo da dobija učenike, (tj. sledbenike – mlade mislioce na
koje je uticao, i koji su nastavili da i šire njegove ideje).[4]
Filozofija Ogista Konta, izložena u Kursu pozitivne filozofije (Prvo predavanje), zasniva se na
ubeđenju da ljudski duh, po svojoj prirodi upotrebljava u svakom od svojih
istraživanja tri metode filozofiranja: najpre teološku metodu, zatim
metafizičku i na kraju pozitivnu. Teološka filozofija je po Kontu je polazna tačka ljudske inteligencije, a
pozitina filozofija njeno utvrđeno i definitivno stanje. Metafizička ima samo
svrhu da posluži kao prelaz. Dakle, pozitivna filozofija je za Konta krajnje
dostigniće stanja ljudskog razuma, a kroz svoja predavanja, posebno mesto je tu
zauzela socijalna fizika, da bi tek u
47. predavanju bila imenovana kao sociologija. Predstavio ju je kao „misaono oruđe za intelektualnu reformu,
koje će omogućiti da se stvori jedno novo učenje za praktičnu reformu društva.
[5]
Pošto su prilike u Francuskoj bile obeležene društvenim
previranjima i pretnjom ponovnih revolucionarnih prevrata, Kont je smatrao da
se znanjem, i to „pozitivnim znanjem“* može stvoriti osnova za društvenu reformu, koja bi rešavala
probleme u društvu, na potpuno drugačini način (od revolucije*). Dakle, smatrao
je da nauka može da stvori uslove za reformu* društva i zato je predlagao novu
klasifikaciju* nauka, koja bi polazila od njihove međusobne povezanosti.
Krenuo je od egzaktnih* ka sve složenijim i specifičnijim, ističući da svaka
sledeća integriše* znanje prethodne, na koju se oslanja. [6] Po njemu, na
prvom mestu je matematika, pa astronomija, fizika, hemija, fiziologija
i na kraju socijalna fizika. Kasnije preimenovao „socijanu
fiziku“ u sociologiju, i naglađavao da jedino ona može da uspostavi realnu vezu sa društvenom stvarnošću. Zato ona, po
njemu, treba da bude opšta sinteza teorije i prakse, reda i napretka i da
proučava zakone postojanja i zakone napredka. U daljem svom razlaganju, on će predmet njenog
proučavanja podeliti na socijalnu statiku
i socijalnu dinamiku.
Dakle, Kont je bio inspirisan stavovima koji su dobijali sve
veći značaj u tom vremenu, koja su bili pod uticajem biologizma* i darvinizma*.
Naglašavao je da ljudsko društvo, koji predstavlja najsloženiji deo prirode,
napreduje po nekom utvrđenom zakonu. Sociologija je po njemu pozitivna nauka
jer „ističe realno i konkretno znanje socijalnih činjenica“.[7] Shodno tome,
osnovne metode ove nove nauke su posmatranje, eksperiment, komparativna i
istorijska metoda.
Kont dalje nije razvijao metode svoje „pozitivne nauke“ i ono
što je ostalo zapaženo je da je on predlagao „solidarnost“ među
društvenim klasama* koja je bila nasuprot od kritikovanju tadašnjeg društva i
višeje išla u korist vladajućem društvenom poretku. Zamera mu se i nedovoljna
orginalnost, pa čak i preuzimanje tuđih ideja (za to ga je najviše optuživao
Sen-Simon), a u njegovim idejama prepoznaju se i ideje drugih mislilaca
(Aristotela, Kanta, Montskjea, Kondorsea i drugih).
Osim što je zaslužan za davanje imena sociologiji, on je uspeo i
da sintetizuje* shvatanja drugih mislioca koji su na njega imali uticaj.
Zaslužan je jer je pokazao da je moguće definisati jednu novu nauku, koja
je već imala dugu predistoriju u okviru filozofije i drugih doktrina* koje su
razvijale socijalne teorije. Možda se njegov najveći značaj ogleda u tome što
je ukazao na postojanje potrebe za sociologijom, kao i da se ta potreba jasno
uočava u realnim društvenim prilikama koje nas okružuju.
Literatura:
·
Veljko
Korać, Istorija socijalnih teorija, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd 1990;
·
Milan.
Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998;
·
Milovan Mitrović, Sreten
Petrović
– Sociologija za III razred stručnih
škola i IV razred Gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1994;
Korisne Internet adrese:
·
Kont O., Kurs
pozitivne filozofije, NIO “Univerzitetska riječ” Nikšić, 1989; <http://www.scribd.com/doc/24124689/Auguste-Comte-Kurs-Pozitivne-Filozofije>
·
http://augusteecomte.blogspot.com
* reči tj termini koji
su obeleženi sa zvezdicom, detaljnije su pojašnjeni na http://drustvenaterminologija.blogspot.com/
[1] na
francuskom, ime glasi. Auguste Comte;
[2] Videti
M. Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998. str. 10.
[3] Vidi: V. Korać, Istorija
socijalnih teoroja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990. str 143.
[5] Vidi: V. Korać, Istorija
socijalnih teoroja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990. str
143.
[6] Videti M.
Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998. str. 10.
[7] Isto M. Tripković, str.
10.
Нема коментара:
Постави коментар