KULTURA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

KULTURA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

 Kultura nije samo ono što se čuva u muzejima, uči na časovima književnosti ili čuje odlaskom u pozorište.

Ona svojom različitošću ispoljavanja čini sastavni deo svakodnevnog života ljudi, nalazi se svuda oko nas – u ophođenju prema drugim ljudima, u odevanju, u ishrani, u slobodnom vremenu, u radu, hobiju... 

 

Kakva je veza između kulture, čovekove "sudbine"  i društvenog položaja?

Ako se osvrnemo na uloge Maksa Vebera u tumačenju statusnih grupa, setićemo se da su one određene kao statusne grupe čiji su pripadnici povezani istim načinom života i jedakim ugledom.  

U sociologiji je vremenom ovo postalo sve značajnije – zbog promena koje je sa sobom donelo moderno društvo! Modernizacija je dovela do toga da društveni položaj i životna sudbina pojedinca budu sve manje unapred određeni poreklom i rađanjem, a sve više zavise od onog što on sam učini ili postigne!!!

Razvijanje Veberovih ideja dovelo je do novog pojma a to je - STIL ŽIVOTA !

Pretpostavka postojanja stila života je da u okrilju istog društva postoje različitosti (pluralizam, ali i pravo na različitost, kao način života). 

Da bi različitost postojala, društvo mora biti razvijemo, modernizovano – dakle da u njemu postoji mnoštvo različitih slojeva i grupa a takoše i mogućnost prelaska iz jedne u drugu društvenu grupu (društveni sloj) - što podrazumeva društvenu pokretljivost, ali i sledeće odlike društva:

- razvijeno tržište ( tržišna stabilnost, proizvodnja, raspodela dobara, tržište roba, potrošnje...) 

- visok životni standard, 

- urbanizacija (infrastruktura). 

Sve su to preduslovi za individualizaciju, koja omogućava pojedincu da odabere kako će živeti, (kakvu će odeću nositi, šta će jesti, koju će muziku slušati, šta će čitati, kako će se informisati, kako će provoditi slobodno vreme, godišnje odmore...)

Iako se može reći da ljudi imaju iste potrebe, one se mogu zadovoljiti na različite načine. 

Stilovi života označavaju obrasce ponašanja u oblasti potrošnje, međuljudske interakcije i ličnog izražavanja, kojim se zadovoljavaju ljudske potrebe, ali se istovremeno formira jedna vrsta osobenog kulturnog identiteta pojedinca i grupa. 

Stil života – je obrazac ponašanaj u oblasti potrošnje, međuljudske interakcije i ličnog izražavanja u cilju zadovoljavanja ljudskih potreba. 

Ogleda se u različitim domenima svakodnevice:

- u interakciji sa drugima, 

- u ličnom izražavanju (govornom, emotivnom, kreativnom...) 

- u druženju, 

- u uređenju stana, 

- kroz odnose u porodici, 

- ali i načinu isharane ili odevanja.... itd. 

Stil života se javlja tek u modernom društvu i podrazumeva postojanje mogućnosti izbora!

Stil života su istraživali sociolozi, među kojima kao je jedno od zapaženijih se izdvaja istraživanje Torsten Veblen – (videti njegovu knjigu. Teorija dokoličarske klase - u kojoj je proučavajući potrošnju, uočio da ljudi čije je životni stil pretežno dokoličarski – kupuju ne zato što su im te stvari zaista potrebne, već da bi bili primećeni i da bi stekli viši status "u očima" okoline.) 

On je takođe ukazao na važnu vezu između stila života i materijanih preduslova. Tu vezu su razmatrali i ostali sociolozi i njihova zapažanja možemo podeliti u 2 grupe:

           

               1) PRVI smatraju da je stil života određen klasnom pripadnošću:  ( i kada mislimo da slobodno biramo (proizvod ili praksu) naš „metod“ je (pred)određen 

a) materijalnim ograničenjima i 

b) onim što je uobičajeno za pripadnike klase kojoj pripadamo.

 

Pjer Burdije je istraživao ovu pojavu i tvrdi da klasne razlike u modernom društvu ne samo da nisu nestale već se IZRAŽAVAJU upravo KROZ STIL ŽIVOTA.

            2) DRUGI teoretičari smatraju da stil života ne treba vezivati za pripadnost klasi. Pristalice ove struje, tvrde da  u današnjem svetu je ogromnom broj ljudi dostupan širok asortiman dobara i usluga, kojima mogu zadovoljiti svoje potrebe, a izbor tog asortimana će biti njihova odluka.

PODKULTURA  (subkultura) je oblik kulture koji se sreće u svakodnevnom životu, a koja se razlikuje od dominantne kulture – u domenu VREDNOSTI, NORMI, PONAŠANJA, STAVOVA ILI UPOTREBE SIMBOLA. 
Može se formirati na osnovu uzrasta, ukusa, pripadnosti grupi ili opredeljenja... Nikad u potpunosti ne odstupa od dominantne kulture, ali pripadnici određene podkulture (subkulture) njenim elementima (ili simbolima) pridaju posebna značanja. 
Ima važan simbolički aspekt - odnosno pripadnici se prepoznaju po stilu odevanja, držanju, obeležjima, osobenom izgledu..)

UKUS –  je lični stav o tome šta je lepo, prijatno, kvalitetno, poželjno i vredno – dakle stav, koji čoveka usmerava da „voli“ neke predmete, a druge da odbacije.