KAKO JE SOCIOLOGIJA DOBILA IME?

Sociologija je dobila ime zahvaljujući franciskom misliocu Ogistu Kontu[1] (1790-1857).

Kako je on došao do tog imena, to je posebna i specifična priča, ali termin sociologija sastavljen je od dva pojma. Prvi je latiskog porekla socius – drug, pratilac, učesnik,  tj. societas – udruženje, zajednica, društvo; drugi pojam je grčkog porekla logos – reč, govor, um, misao, tj. logia – nauka. Prema tome, sociologija u bukvalnom prevodu znači „nauka o društvu“[2].

Na engleskom jeziku je sociology, na nemačkom Soziologie, a na fransuskom sociologie.

Uporedom sa stvaranjeg ovog imena, nastaju i prvi pokušaj da se sociologija definiše i da se obrazloži njeno praktično opravdanje. Ako se uzme u obzir društveni kontekst* vremena u kome je živeo Ogist Kont, ne samo u francuskoj, (čiji je bio građanin), već i u drugim zemljama tadašnje Evrope, može se odmah zapaziti zagovaranje da ona postane nauka kojom će se napraviti pozitivan pomak na planu rešavanja društvenih problema.

Ogist Kont je imao buran život, a i živeo je nakon burnih istorijskih i društvenih događaja u Francuskoj.  Školovao se, ali i prekidao školovanje, a izdržavao se dajući privatne časove iz matematike, pisao i držao predavanja. Sve vreme bio je vodjen žarom za promenama i inspirisan otkrivanjem osnovnih zakona pozitivnog* saznanja[3].

Iako nije stekao formalno obrazovanje, on je važio za učenu osobu tog vremena. Ugled je stekao kao matematičar i filozof, ali odlikovalo ga je i encikplopedijsko* znanje.

Njegov misaoni put do imena sociologiji, opisao je u delu Kurs pozitivne filozofije (u šest knjiga, izdanja od 1832-42. god.) Ali, pre nego što će o tome ostaviti pisani trag, Kont je držao istoimeni kurs (privatno predavanje u svojoj kući) od 1826. god. Iako je bilo prekida ovog kursa zbog njegovog narušenog zdravlja, on ih nastavlja 1926. god. Predavanja su bila posećena od strane nekolicine eminentnih* ljudi tog vremena u Parizu, mahom su to bili naučnici i pisci. Njihovu pažnju nije uspeo zadugo da zadrži, ali je kasnije, počeo da dobija učenike, (tj. sledbenike – mlade mislioce na koje je uticao, i koji su nastavili da i šire njegove ideje).[4]

Filozofija Ogista Konta, izložena u Kursu pozitivne filozofije (Prvo predavanje), zasniva se na ubeđenju da ljudski duh, po svojoj prirodi upotrebljava u svakom od svojih istraživanja tri metode filozofiranja: najpre teološku metodu, zatim metafizičku i na kraju pozitivnu. Teološka filozofija je po Kontu  je polazna tačka ljudske inteligencije, a pozitina filozofija njeno utvrđeno i definitivno stanje. Metafizička ima samo svrhu da posluži kao prelaz. Dakle, pozitivna filozofija je za Konta krajnje dostigniće stanja ljudskog razuma, a kroz svoja predavanja, posebno mesto je tu zauzela socijalna fizika, da bi tek u 47. predavanju bila imenovana kao sociologija. Predstavio ju je kao „misaono oruđe za intelektualnu reformu, koje će omogućiti da se stvori jedno novo učenje za praktičnu reformu društva. [5]

Pošto su prilike u Francuskoj bile obeležene društvenim previranjima i pretnjom ponovnih revolucionarnih prevrata, Kont je smatrao da se znanjem, i to „pozitivnim znanjem“* može stvoriti  osnova za društvenu reformu, koja bi rešavala probleme u društvu, na potpuno drugačini način (od revolucije*). Dakle, smatrao je da nauka može da stvori uslove za reformu* društva i zato je predlagao novu klasifikaciju* nauka, koja bi polazila od njihove međusobne povezanosti. Krenuo je od egzaktnih* ka sve složenijim i specifičnijim, ističući da svaka sledeća integriše* znanje prethodne, na koju se oslanja. [6] Po njemu, na prvom mestu je matematika, pa astronomija, fizika, hemija, fiziologija i na kraju socijalna fizika.  Kasnije preimenovao „socijanu fiziku“ u sociologiju, i naglađavao da jedino ona može da uspostavi realnu vezu sa društvenom stvarnošću. Zato ona, po njemu, treba da bude opšta sinteza teorije i prakse, reda i napretka i da proučava zakone postojanja i zakone napredka. U daljem svom razlaganju, on će predmet njenog proučavanja podeliti na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku.

Dakle, Kont je bio inspirisan stavovima koji su dobijali sve veći značaj u tom vremenu, koja su bili pod uticajem biologizma* i darvinizma*. Naglašavao je da ljudsko društvo, koji predstavlja najsloženiji deo prirode, napreduje po nekom utvrđenom zakonu. Sociologija je po njemu pozitivna nauka jer „ističe realno i konkretno znanje socijalnih činjenica“.[7] Shodno tome, osnovne metode ove nove nauke su posmatranje, eksperiment, komparativna i istorijska metoda.

Kont dalje nije razvijao metode svoje „pozitivne nauke“ i ono što je ostalo zapaženo je da je on predlagao „solidarnost“ među društvenim klasama* koja je bila nasuprot od kritikovanju tadašnjeg društva i višeje išla u korist vladajućem društvenom poretku. Zamera mu se i nedovoljna orginalnost, pa čak i preuzimanje tuđih ideja (za to ga je najviše optuživao Sen-Simon), a u njegovim idejama prepoznaju se i ideje drugih mislilaca (Aristotela, Kanta, Montskjea, Kondorsea i drugih).

Osim što je zaslužan za davanje imena sociologiji, on je uspeo i da sintetizuje* shvatanja drugih mislioca koji su na njega imali uticaj. Zaslužan je jer je pokazao da je moguće definisati jednu novu nauku, koja je već imala dugu predistoriju u okviru filozofije i drugih doktrina* koje su razvijale socijalne teorije. Možda se njegov najveći značaj ogleda u tome što je ukazao na postojanje potrebe za sociologijom, kao i da se ta potreba jasno uočava u realnim društvenim prilikama koje nas okružuju.  

Literatura:

·         Veljko Korać, Istorija socijalnih teorija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990;

·         Milan. Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998;

·         Milovan Mitrović, Sreten Petrović – Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred Gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994;

Korisne Internet adrese:

·         http://www.bolenderinitiatives.com/sociology/auguste-comte-1798-1857

·         Kont O., Kurs pozitivne filozofije, NIO “Univerzitetska riječ” Nikšić, 1989; <http://www.scribd.com/doc/24124689/Auguste-Comte-Kurs-Pozitivne-Filozofije>

·         https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%82

·         http://augusteecomte.blogspot.com

---

* reči tj termini koji su obeleženi sa zvezdicom, detaljnije su pojašnjeni na http://drustvenaterminologija.blogspot.com/

[1] na francuskom, ime glasi. Auguste Comte;

[2] Videti M. Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998. str. 10.

[3] Vidi: V. Korać, Istorija socijalnih teoroja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990. str 143.

[4] Vidi: http://www.bolenderinitiatives.com/sociology/auguste-comte-1798-1857

[5] Vidi: V. Korać, Istorija socijalnih teoroja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1990. str 143.

[6] Videti M. Tripković, Sociologija, Futura publikacije, Novi Sad, 1998. str. 10.

[7] Isto M. Tripković,  str. 10.

SOCIOLOGIJA NIJE BAUK

Na prvom času sociologije, imam običaj da pitam učenike „Na šta vas asocira reč „sociologija“? U svakom odeljenju, nađe se bar po nekoliko učenika, koji kažu: „Na socijalu.“ ili „Na socijalne slučajeve“. 

Kao sociolog, nisam previše iznenađena njihovim odgovorima. Žive u zemlji u kojoj je „socijalno*“ izraz koji se vezuje za nemaštinu, bedu i  egzistencijalne* probleme. I kada ih zamolim da mi objasne šta znači „socijalno*“ i „socijalni slučaj*“, dođemo do toga da se radi o pojedincima, kojima je potrebna podrška celog društa. Pravi momenat da se vratimo na pojam sociologije. 

Iako sociologija proučava društvo u celini, njeno razumevanje je uvek povezano sa predznanjem koje je dominantno u svesti  pojedinca (neki filozofi i teoretičari bi rekli da to važi i za razumevanje bilo čega). Kada sam 1998. godine počela da studiram sociologiju, nailazila sam na komentare i pitanja „običnih“ ljudi: „Jel to je nauka koja pročava socijalizam*?“ „Jel to ima neke veze sa Socijalističkom partijom Srbije?“ Svi koji se sećaju tog vremena, i uloge te partije u društvenom životu Srbije, setiće se kako je bilo „lako“ povezati ta dva (sasvim različita pojma) koji sem „soci“ nemaju ništa zajedničko. (ups, umalo da zaboravim, imali su zajedničko i Miru Marković koja se „predstavlja“ kao sociolog, i koja je bila supruga predsednika Socijalističke stranke Srbije). Bilo – ne povratilo se...

Današnja deca su sasvim drugačija. Predamnom u učionici sedi tz. „digitalna generacija“ koja od kada zna za sebe, zna i za računar, mobilni telefon i sve prednosti digitalne tehnologije. Učenici kojima sam do sada predavala o vremenu pre 1999. god. znaju samo iz priča odraslih, a o sociologiji i manje. Njihovi roditelji su u srednjim školama učili marksizam*. Kada sam pokušala da doznam da li su nekad videli nekog sociologa na TV-u ili čitali/čuli komentar nekog sociologa u medijima, saznala sam da oni skoro nikad ne slušaju vesti i ne gledaju političke emisije na TV-u, ne samo zato što su im političari „omražena kategorija“ nego zato što smatraju da imaju pametnija posla (ali to najčešće nije čitanje knjiga i učenje, već provođenje vremena na društvenim mrežama, u igrajnju igrica putem računara i/ili mobilnih telefona ili provode vreme sa svojim vršnjacima). 

Iz mog ugla, to je novi izazov za sociologiju. Ali pre nego se dotaknemo izazova savremene sociologije, predlažem da se vratimo na sam početak. Šta zapravo jeste sociologija?

Sociologija je opšta, teorijska i osnovna (fundamentalna) nauka o društvu. Ona proučava celinu svih društvenih pojava (društvenih delovanja*, društvenih odnosa* i kolektivne društvene tvorevine*).

Kao opšta nauka o društvu ona proučava ljudsko društvo kao posebnu realnost* – ona se bavi celinom svih društvenih pojava. To je ono što je razlikuje od drugih (posebnih) društvenih nauka (npr. ekonomija proučava ekonomske teme, politikologija političke teme, pravne nauke pravne teme, a sociologija u svojim razmatranjima vodi računa da prilikom opisa određene društvene pojave ne zanemari ni ekonomski, ni politički ni pravni kontest* ili bilo koje druge kontekste, značajne za objašnjenje date pojave). Zato se može reći da sociologija ima globalni pristup svakoj društvenoj pojavi. 

Sociologija je teorijska (uopštavajuća) nauka – jer nastoji da otkrije i formuliše opšte uslove u kojima jedna društvena pojava utiče na drugu društvenu pojavu, relativno nezavisno od konkretnog vremena i prostora (za razliku od npr. istorijskih nauka, koja su takođe društvene nauke, ali pokušavaju da jednu pojavu dovedu u vezu sa drugom društvenom pojavom, u jednom određenom prostorno-vremenskom okviru). Sociologiji nije cilj samo da opiše zašto se određena društvena pojava događa, već pored toga traga za naučnim objašnjenjem pojave koje su predmet njenog proučavanja. 

Za sociologiju kažemo i da je osnovna (fundamentalna*) nauka o društvu. Sve nauke se mogu podeliti na osnovne (fundamentalne) i primenjene (tehničke).  Osnovnim (fundamentalnim) naukama je cilj da otkriju što poptuniju istunu o predmetu svog proučavanja, nezavisno od toga da li se to znanje može neposredno iskoristiti za nekakvu praktičnu upotrebu. Međutim, fundamentalno znanje može biti posredno primenljivo – pa je sociološko znanje izvor od koga polaze sve posebne društvene nauke.

Sociologija nikad ne gubi iz vida ni čovekovu težnju oličenu u ljudskoj radoznalosti i potrebi samosvesnog bića da spoznaje svet oko sebe i samog sebe... i to je možda najbolje ilustrovao Alvin Guldner rekavši da:

„ Ostvarena u skladu sa mojim shvatanjima, sociologija bi s jedne strane trebalo da bude disciplina koja pomaže čovekovo oslobođenje. S druge bila bi cilj po sebi, otelovljujući pradavnu ljudsku težnju za saznanjem samog sebe. Ako to nije veliki zahtev, ništa nije. Ako to nije častan posao, ništa nije časno.“

Alvin W. Gouldner 

http://works.bepress.com/james_chriss/5/

Literatura:

•           Milovan Mitrović, Sreten Petrović – Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred Gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994;
•            Miloš Marjanović, Slobodanka Markov – Osnovi sociologije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 1998;
•             Vladimir Vuletić, Mladen Lazić, Vera Vratuša i grupa autora - Sociologija za III razred stručnih škola i IV razred Gimnazije, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011;

           Vladimir Vuletić – Sociologija, udžbenik za četvrti razred gimnazije i treći razred srednjih stručnih škola, Klett, Beograd, 2012;

Korisne internet adrese: 

               

      Alvin W. Gouldner,  izvor fotografije: 28. 6. 2013. < http://works.bepress.com/james_chriss/5/>                      

      Izvor ostalih fotografija 28. 6. 2013. <http://images.google.com/>

Blog: SOCIOLOGJA ZA SREDNJOŠKOLCE

Sociologija za srednjoškolce je blog koji pokrećem sa ciljem da ovu nauku približim pre svega srednjoškolcima, ali i svima koji nisu baš dovoljno informisani o pojmu  i značaju sociologije kao nauke.

Pretražujući po Internetu, došla sam do zaključka da ne postoji ni jedan sajt ili blog koji se bavi približavanjem sociologije srednjoškolcima, na celom srpsko-hrvatskom govornom području, iako se kao nastavni predmet se sluša u svim četvorogodišnjim srednjoškolskim obrazovnim profilima i Gimnazijama.

Gotovo svi fakulteti imaju sociologiju kao obavezni ili izborni premet, a u Srbiji se sociologija sve više uvodi i kao predmet koji se polaže na prijemnim ispitima prilikom upisa na fakultetima.

Ovaj blog ne prati striktno nastavni plan i program u srednjim školama, već je namenjen onima koji žele dodatna pojašnjenja ili žele da dodatno nadograde znanje, koje su već stekli na časovima sociologije. Cilj mi je da neke teme „pojasnim“, a neke da „nadogradim“ pa će za svakog ko je zašao u polje sociologije, biti po nešto. 

Želja mi je da materiju ove nauke, pre svega, prikažem na dinamičniji način, koristeći se onim što danas nude informacione tehnologije, dakle uz pomoć prigodnih fotografija, video i audio zapisa, korisnih linkova itd., kako bi čitaocu sociološke teme bile jasnije i zanimljivije. 

Na kraju svakog teksta nalazi se korištena literatura, a u samom tekstu pojedine reči označene su * - pod pretpostavkom da će čitaocu možda biti potrebno da se određena reč (pojam) dodatno objasni. Pojašnjenje reči koje su obeležene sa „ * “ moćićete da nađete u mom drugom blogu,  DRUŠTVENA TERMINOLOGIJA – koji prati ovaj blog, a takođe je namenjen i srednjoškolcima, studentima i svim onima koji jednostavno – žele da prošire svoje znanje i nadograde svest.

KULTURA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

KULTURA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

 Kultura nije samo ono što se čuva u muzejima, uči na časovima književnosti ili čuje odlaskom u pozorište.

Ona svojom različitošću ispoljavanja čini sastavni deo svakodnevnog života ljudi, nalazi se svuda oko nas – u ophođenju prema drugim ljudima, u odevanju, u ishrani, u slobodnom vremenu, u radu, hobiju... 

 

Kakva je veza između kulture, čovekove "sudbine"  i društvenog položaja?

Ako se osvrnemo na uloge Maksa Vebera u tumačenju statusnih grupa, setićemo se da su one određene kao statusne grupe čiji su pripadnici povezani istim načinom života i jedakim ugledom.  

U sociologiji je vremenom ovo postalo sve značajnije – zbog promena koje je sa sobom donelo moderno društvo! Modernizacija je dovela do toga da društveni položaj i životna sudbina pojedinca budu sve manje unapred određeni poreklom i rađanjem, a sve više zavise od onog što on sam učini ili postigne!!!

Razvijanje Veberovih ideja dovelo je do novog pojma a to je - STIL ŽIVOTA !

Pretpostavka postojanja stila života je da u okrilju istog društva postoje različitosti (pluralizam, ali i pravo na različitost, kao način života). 

Da bi različitost postojala, društvo mora biti razvijemo, modernizovano – dakle da u njemu postoji mnoštvo različitih slojeva i grupa a takoše i mogućnost prelaska iz jedne u drugu društvenu grupu (društveni sloj) - što podrazumeva društvenu pokretljivost, ali i sledeće odlike društva:

- razvijeno tržište ( tržišna stabilnost, proizvodnja, raspodela dobara, tržište roba, potrošnje...) 

- visok životni standard, 

- urbanizacija (infrastruktura). 

Sve su to preduslovi za individualizaciju, koja omogućava pojedincu da odabere kako će živeti, (kakvu će odeću nositi, šta će jesti, koju će muziku slušati, šta će čitati, kako će se informisati, kako će provoditi slobodno vreme, godišnje odmore...)

Iako se može reći da ljudi imaju iste potrebe, one se mogu zadovoljiti na različite načine. 

Stilovi života označavaju obrasce ponašanja u oblasti potrošnje, međuljudske interakcije i ličnog izražavanja, kojim se zadovoljavaju ljudske potrebe, ali se istovremeno formira jedna vrsta osobenog kulturnog identiteta pojedinca i grupa. 

Stil života – je obrazac ponašanaj u oblasti potrošnje, međuljudske interakcije i ličnog izražavanja u cilju zadovoljavanja ljudskih potreba. 

Ogleda se u različitim domenima svakodnevice:

- u interakciji sa drugima, 

- u ličnom izražavanju (govornom, emotivnom, kreativnom...) 

- u druženju, 

- u uređenju stana, 

- kroz odnose u porodici, 

- ali i načinu isharane ili odevanja.... itd. 

Stil života se javlja tek u modernom društvu i podrazumeva postojanje mogućnosti izbora!

Stil života su istraživali sociolozi, među kojima kao je jedno od zapaženijih se izdvaja istraživanje Torsten Veblen – (videti njegovu knjigu. Teorija dokoličarske klase - u kojoj je proučavajući potrošnju, uočio da ljudi čije je životni stil pretežno dokoličarski – kupuju ne zato što su im te stvari zaista potrebne, već da bi bili primećeni i da bi stekli viši status "u očima" okoline.) 

On je takođe ukazao na važnu vezu između stila života i materijanih preduslova. Tu vezu su razmatrali i ostali sociolozi i njihova zapažanja možemo podeliti u 2 grupe:

           

               1) PRVI smatraju da je stil života određen klasnom pripadnošću:  ( i kada mislimo da slobodno biramo (proizvod ili praksu) naš „metod“ je (pred)određen 

a) materijalnim ograničenjima i 

b) onim što je uobičajeno za pripadnike klase kojoj pripadamo.

 

Pjer Burdije je istraživao ovu pojavu i tvrdi da klasne razlike u modernom društvu ne samo da nisu nestale već se IZRAŽAVAJU upravo KROZ STIL ŽIVOTA.

            2) DRUGI teoretičari smatraju da stil života ne treba vezivati za pripadnost klasi. Pristalice ove struje, tvrde da  u današnjem svetu je ogromnom broj ljudi dostupan širok asortiman dobara i usluga, kojima mogu zadovoljiti svoje potrebe, a izbor tog asortimana će biti njihova odluka.

PODKULTURA  (subkultura) je oblik kulture koji se sreće u svakodnevnom životu, a koja se razlikuje od dominantne kulture – u domenu VREDNOSTI, NORMI, PONAŠANJA, STAVOVA ILI UPOTREBE SIMBOLA. 
Može se formirati na osnovu uzrasta, ukusa, pripadnosti grupi ili opredeljenja... Nikad u potpunosti ne odstupa od dominantne kulture, ali pripadnici određene podkulture (subkulture) njenim elementima (ili simbolima) pridaju posebna značanja. 
Ima važan simbolički aspekt - odnosno pripadnici se prepoznaju po stilu odevanja, držanju, obeležjima, osobenom izgledu..)

UKUS –  je lični stav o tome šta je lepo, prijatno, kvalitetno, poželjno i vredno – dakle stav, koji čoveka usmerava da „voli“ neke predmete, a druge da odbacije.